Аустралија је направила корак без преседана у међународној дигиталној сфери доношењем закона који забрањује приступ друштвеним мрежама малолетницима млађим од 16 година. Овом мером океанска земља настоји да ублажи негативне ефекте које ове платформе имају на ментално здравље адолесцената, као и да смањи сајбер малтретирање и друге повезане ризике.
Стандард, који је описан као "хисторица» аустралијског премијера Ентонија Албанезеа, присиљава технолошке гиганте као што су Мета, ТикТок, Снапцхат и Кс (бивши Твитер) да имплементирају ефикасне механизме провере старости како би спречили малолетнике да користе њихове услуге. Непоштовање овог закона може резултирати казнама до 30 милиона евра. постаје један од најстрожих прописа на свету.
Пионирски и контроверзан приступ
Одобрен у Доњем дому и Сенату уз широку политичку подршку, Закон ће ступити на снагу у новембру 2025. године, дајући технолошким платформама годину дана да прилагоде своје системе. Овај прелазни период ће укључивати пилот тестирање технологија као што су биометријско препознавање и верификација путем државних личних докумената, иако прописи забрањују да се захтева осетљива документација као што су пасоши.
Образовне платформе као што је Јутјуб, којима није потребна пријава за приступ садржају, биће изузете од забране. међутим, Закон је нефлексибилан према традиционалним друштвеним мрежама, поништавајући чак и налоге које су малолетници већ отворили пре његовог ступања на снагу.
Реакције на нови закон
Најава је изазвала интензивну дебату међу политичарима, стручњацима и друштвеним организацијама. Меру подржава 77 одсто становништва. Неки посланици, као што су чланови Зелене странке, верују да би закон могао да изолује рањиве младе људе, укључујући ЛГБТКИА+ тинејџере или оне у руралним подручјима који се ослањају на мреже да траже подршку.
Аустралијски интернет регулатор, комесар за е-безбедност, предводиће примену прописа, препоручујући алате као што су услуге верификације трећих страна за заштиту приватности корисника. међутим, Технолошке компаније, укључујући Мета и ТикТок, изразиле су забринутост због логистичких и етичких изазова које закон подразумева. Чак је и Елон Муск, власник компаније Кс, назвао прописе „прикривеним покушајем контроле приступа интернету“.
Новчане казне за милионере и јака порука
Чини се да се Аустралија не слаже са прописима о родитељској контроли које неки спроводе платформе као што су Фацебоок или Инстаграм. У ствари, аустралијски закон успоставља санкције за платформе које не испуњавају нове обавезе. Казне могу износити до 30 милиона евра, значајан трошак који наглашава посвећеност аустралијске владе заштити деце.
Упркос популарној подршци, Неки сектори страхују да би забрана могла изазвати нежељене ефекте, као што је гурање младих ка опаснијим или мање регулисаним платформама. Поред тога, постоји ризик од повећања прикупљања личних података ради провере старости, што забрињава заговорнике приватности.
Модел за остатак света
Овим законом Аустралија се позиционира као пионир у регулисању друштвених мрежа, означавајући пут којим би друге земље могле да иду. У Европи је Француска већ усвојила сличне, иако мање рестриктивне мере, док су у земљама попут Кине и Јужне Кореје ограничења више фокусирана на време коришћења интернета, посебно у видео игрицама.
Иако постоје начини да се заобиђу старосна ограничења ових друштвених мрежа, организације као што су УН препоручиле су уравнотежене приступе који осигуравају безбедан приступ дигиталном окружењу. Мада Неки критичари кажу да аустралијски закон иде предалеко, други то виде као неопходно решење за заустављање кризе менталног здравља младих која се погоршава неконтролисаном употребом ових платформи.
Контроверзни прописи не само да настоје заштитити малољетнике, већ и шаљу јасну поруку технолошким компанијама: Безбедност мора бити неизбежни приоритет. Како се врше припреме за његову примену, остатак света пажљиво прати како ће ово законодавство постати кључна студија случаја у дигиталној регулативи.
